Jesenja zaštita

Da bi se uradila dezinfekcija stabla i sprečila infekcija, potrebno je uraditi jesenje prskanje leske. Postoje posebne vrste infekcija koje se ne mogu tako lako držati pod kontrolom, a nastaju kada počne opadanje lišća. Patogeni koji izazivaju te infekcije su:

a. Pseudomonas syringae pv. syringae, Pseudomonas mors – prunorum (prouzrokovači rak-rana i izumiranja grana koštičavog voća). Kada uđe u voćku, bakterija naseljava elemente drveta i kore – tim brže i jače što su uslovi nepovoljniji za voćku. Ove infekcije su osnovni uzrok šteta, koje se mogu manifestovati naredne ili kroz 2 – 3 godine, kao izumiranje drveta i kore. Kada se štete pojave, nema više efikasnog suzbijanja.

b. Stigmina carpophilla (Clasterosporium carpophillum) prouzrokuje šupljikavost lišća koštičavog voća i krastavosti plodova kajsije i breskve. Ovaj patogen napada i mladare, čim opadne lišće, a infekcija je moguća već na temperaturama od 2°C do 4°C. Infekcija mladara je izuzetno opasna, jer mladar naredne godine i dalje raste, ali se na napadnutom delu stvaraju rak – ranice iz kojih se izlučuje smola, kada se te ranice (pege) prošire, dolazi do prstenovanja mladara i njegovog sušenja iznad tog dela.

Standardne preporuke kažu da se prskanje izvodi kada otpadne veći deo lišća, kako bi kvalitetno pokrili grančice, grane, stablo. To pravilo treba korigovati ako u jesen počne opadanje lišća, pa nastavi relativno toplo (iznad 0°C) i vlažno vreme. U tom slučaju plavo prskanje treba obaviti kada počne opadanje lišća,odnosno nikako ne čekati da otpadne 70% lišća. Jer, čim otpadne 5% ili 10% lišća, već ima dovoljno ranica da se preko njih ostvari infekcija dovoljno jaka da prouzrokuje štete na voćkama.

Ukoliko se oduži period vlažnog vremena i temperature iznad 0°C, prskanje ponoviti kada opadne veći deo lišća. Ovo naročito važi za zasade u kojima je prisutna smolotočina i drugi simptomi propadanja tkiva i sl. U ovom periodu prskanje treba ponoviti i u slučaju većih padavina (preko 25 mm kiše) i ako temperature omogućavaju infekciju.

POTREBNO JE KVALITETNO POKRITI BAKARNIM PREPARATIMA SVE DELOVE VOĆKE!

Izbor preparata i koncetracije:

Mogu se koristiti svi bakarni preparati: bordovska čorba, bakar-oksihlorid, bakar-hidroksid, bakar oksid, bakar sulfat, bakar hidroksid + kalcijum hlorid. Prednost dajemo preparatima na bazi bakar-oksihlorida i bakar-hidroksida.

Organska zamena bi bila soda bikarbona 10 grama na 10 litara vode.

(deo teksta preuzet sa sajta: vocarskisavetnik.com)

Paradajz šljivar

paradajz šljivarParadajz šljivar je sorta paradajza koja polako osvaja tržište Balkana. Plodovi su atraktivni sa svojom neobičnom smeđom bojom, ukusni su, slatki i imaju oblik šljive. Šljivar je bogat vitaminima C i A.

 

Nutritivne vrednosti (100 g):

Calories 18 Sodium 0 mg
Total Fat 0 g Potassium 0 mg
Saturated 0 g Total Carbs 3 g
Polyunsaturated 0 g Dietary Fiber 0 g
Monounsaturated 0 g Sugars 3 g
Trans 0 g Protein 1 g
Cholesterol 0 mg

paradajz sljivar

Gajenje ove biljke je potpuno isto kao i kod drugih sorti paradajza. Treba unapred saditi sadnice koje će se posaditi u maju ili već u stakleniku u aprilu. Paradajz raste do 170-220 cm. Čim plod dobije zelenkasto -braon boju spreman je za branje.

Lešnik Pro će uskoro u svoju ponudu uvrstiti i ovu neobičnu i veoma ukusnu vrstu paradajza. Ove godine se priprema semenski materijal, a već naredne očekujemo rod za prodaju na veliko i malo. Cena na tržištu dostiže čak i do 4 evra, zato ukoliko ste zainteresovaniza otkup, kontaktirajte nas radi dogovora.